timar
1Timar — Timar: Land granted by the Ottoman Sultans between the fourteenth and sixteenth centuries, with an annual value of less than 20 000 akces. The revenues produced on this land acted as compensation for military service. A Timar holder was known as… …
2timar — ● timar nom masculin (mot turc) Dans l Empire ottoman, fief militaire d importance secondaire. ⇒TIMAR, subst. masc. HIST. TURQUE. Fief militaire d importance secondaire dans l empire ottoman, accordé par un grand seigneur à un vassal à condition… …
3Timár — Administration …
4timar — Se conjuga como: amar Infinitivo: Gerundio: Participio: timar timando timado Indicativo presente imperfecto pretérito futuro condicional yo tú él, ella, Ud. nosotros vosotros ellos, ellas, Uds. timo timas tima timamos timáis timan timaba… …
5timar — tìmār m <G timára> DEFINICIJA 1. pov. posjed dobiven kao nadarbina vezana uz osobu i zasluge u Osmanskom Carstvu; u načelu se nije mogao naslijediti 2. reg. a. njegovanje, čišćenje i uredno hranjenje konja b. nastojanje oko čega; briga,… …
6Timar — Timar, vor Zeiten ein größeres od. kleineres Lehen, das der Sultan in einem eroberten Lande einem Türken gab, wofür dieser zu Pferde in den Krieg ziehen mußte; der Sohn eines solchen Belehnten (Timarli) war nicht unmittelbarer Erbe, sondern mußte …
7tìmār — m 〈G timára〉 1. {{001f}}pov. posjed dobiven kao nadarbina vezana uz osobu i zasluge u Osmanskom Carstvu; u načelu se nije mogao naslijediti 2. {{001f}}reg. a. {{001f}}njegovanje, čišćenje i uredno hranjenje konja b. {{001f}}nastojanje oko čega;… …
8timar — verbo transitivo 1. Quitar (una persona) [una cosa] a [otra persona] con engaño: Me han timado la cartera en el mercado. 2. Engañar ( …
9timar — 1. tr. Quitar o hurtar con engaño. 2. Engañar a alguien con promesas o esperanzas. 3. prnl. coloq. Dicho de los enamorados: Entenderse con la mirada, hacerse guiños …
10Tímar — No debe confundirse con Güímar (Santa Cruz de Tenerife). Tímar …
